-Švaj­car­ski Ta­ge­san­ze­i­ger ob­ja­vio je tekst pod na­slo­vom ,,Su­kob oko Sa­vi­ri­so­vog ostr­va za mu­če­nja”, auto­ra En­ve­ra Ro­be­li­ja, u ko­jem fa­mi­li­je žr­ta­va stra­da­lih na ostr­vu La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la, kri­ti­ku­ju to što je Vla­da ostrvo da­la u za­kup švaj­car­sko-egi­pat­skoj kom­pa­ni­ji Ora­skom, vla­sni­ka Sa­mi­ha Sa­vi­ri­sa.
Taj me­dij na­vo­di da Sa­vi­ris ho­će da pre­tvo­ri tvr­đa­vu za mu­če­nja u luk­su­zni ho­tel, dok su fa­mi­li­je žr­ta­va pro­tiv pro­jek­ta.
Za Jo­van­ku Ulja­re­vić pro­šlost ne pro­la­zi. Kad na pro­šlost mi­sli, a to či­ni če­sto, sje­ća se svo­je ba­ke Lju­bi­ce.
– Iako je cio ži­vot pro­ve­la bli­zu mo­ra, uvi­jek ga se pla­ši­la – ka­že Ulja­re­vić. Lju­bi­ca je ima­la 12 go­di­na kad su fa­ši­sti Be­ni­ta Mu­so­li­ni­ja ubi­li nje­nog oca. Dje­voj­či­ca je u pro­lje­će 1942. sa se­strom i maj­kom bi­la in­ter­ni­ra­na na ostr­vu La­sta­vi­ca. Ta­mo, na ula­zu u Za­liv od Ko­to­ra, na­la­zi se Ma­mu­la, ko­ju je u 19. vi­je­ku iz­gra­di­la austro-ugar­ska mo­nar­hi­ja, a ko­ja je u Dru­gom svjet­skom ra­tu slu­ži­la kao kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor za oko 2.000 lju­di, pi­še Bal­kan In­ve­sti­ga­ti­ve Re­por­ting Net­work (BIRN). U Ma­mu­li je po­gu­blje­no oko 100 lju­di, a još 50 ih je umr­lo od gla­di. Fa­mi­li­ja Ulja­re­vi­ća je ima­la sre­ću u ne­sre­ći: po­sli­je če­ti­ri mje­se­ca u lo­go­ru su se vra­ti­li ku­ći.
O Sa­vi­ri­su, Ulja­re­vić ne mi­sli ni­šta do­bro. Ne­ka­da­ša­nja tvr­đa­va za mu­če­nja tre­ba da se pre­tvo­ri u de­sti­na­ci­ju iz sno­va za tu­ri­ste: na La­sta­vi­ci Sa­vi­ris že­li da iz­gra­di luk­su­zni ho­tel sa lu­kom za jah­te, spa, noć­nim klu­bom, pla­žnim ba­rom, re­sto­ra­ni­ma..... Cr­no­gor­ska vla­da je pri­je sko­ro go­di­nu da­na ostr­vo iz­naj­mi­la Ora­skom-u, ko­ji i u švaj­car­skom An­der­mat­tu fi­nan­si­ra tu­ri­stič­ki pro­je­kat. Ulja­re­vić se ža­li zbog manj­ka­ve isto­rij­ske svi­je­sti, a pro­je­kat će iz­bri­sa­ti sje­ća­nja na uža­se pro­šlo­sti.
– Ni­gdje na svi­je­tu ni­je­dan kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor ni­je pre­tvo­ren u ho­tel, sem kod nas – ka­že ak­ti­vist­ki­nja i gra­đe­vin­ski in­že­njer Oli­ve­ra Do­kle­stić, či­ji su otac, de­da i stric bi­li lo­go­ra­ši na Ma­mu­li.
„Ora­skom” od­ba­cu­je kri­ti­ke i kom­pa­ni­ja je sa­op­šti­la da su ne­ka­da­šnji lo­go­ra­ši da­li sa­glas­nost za grad­nju ho­te­la. Be­o­grad­ski bi­ro za ar­hi­tek­tu­ru Salt and Wal­ter je u od­go­vo­ru na pi­ta­nja no­vin­ske agen­ci­je AFP ob­ja­vio da će tvr­đa­va uz „mi­ni­mal­ne iz­mje­ne“ bi­ti pre­tvo­re­na u ho­tel, a sem to­ga, pla­ni­ran je i spo­me­nik za žr­tve – ob­ja­šnja­va Oli­ve­ra Bra­jo­vić iz cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva tu­ri­zma. No, ti­me po­ro­di­ce žr­ta­va ni­je­su za­do­volj­ne i zah­ti­je­va­ju da se tvr­đa­va re­sta­u­ri­ra i po­sta­ne mu­zej otvo­ren za po­sje­ti­o­ce. Na mi­ni-ostr­vu Sa­vi­ris pla­ni­ra da in­ve­sti­ra 15 mi­li­o­na, a Vla­da u Pod­go­ri­ci ra­ču­na na go­di­šnje pri­ho­de od 7,5 mi­li­o­na i naj­ma­nje 200 no­vih rad­nih mje­sta.
U de­ba­tu o bu­duć­no­sti ostr­va se uklju­čio i biv­ši ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN Bu­tros Bu­tros Ga­li. Pro­jekt mo­ra da se za­mr­zne, dok se po­ro­di­ce žr­ta­va, Vla­da i pred­stav­ni­ci „Ora­sko­ma” ne slo­že oko ko­ri­šće­nja ostr­va kao mje­sta sje­ća­nja, pi­še Ga­li u pi­smu par­la­men­tu u Pod­go­ri­ci
Pre­vod:
Mir­ko Vu­le­tić


Mi­lo naj­ko­rum­pi­ra­ni­ji po­li­ti­čar

Ka­ko pi­še švaj­car­ski me­dij, Cr­na Go­ra je već če­tvrt vi­je­ka vi­še pod vla­šću ne­go pod vla­dom Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka do­spio u fo­kus ita­li­jan­skih i nje­mač­kih pra­vo­sud­nih or­ga­na zbog šver­ca ci­ga­re­ta. Pre­ko „fir­mi“ iz Švaj­car­ske su ci­ga­re­te li­fe­ro­va­ne za Cr­nu Go­ru, bez pla­ća­nja po­re­za i ca­ri­ne, jer dr­ža­va ni­je član EU.
– Sva­ke ne­dje­lje je 25 ka­mi­o­na sa ci­ga­re­ta­ma upu­ći­va­no iz Švaj­car­ske za Cr­nu Go­ru, sem to­ga, tran­sport su pra­ti­li ra­ču­ni iz ko­jih je sva­ki ca­ri­nik mo­gao da uka­pi­ra da se ra­di o fal­si­fi­ka­tu – ka­zao je pri­je vi­še go­di­na je­dan in­spek­tor nje­mač­ke is­tra­ge za „Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung“ (FAZ).
Te „mi­ki-ma­us“ fir­me re­gi­stro­va­ne su u Švaj­car­skoj, Dje­vi­čan­skim ostr­vi­ma i Pa­na­mi, a ro­ba je skla­di­šte­na u Cr­noj Go­ri, a po­tom gli­se­ri­ma ita­li­jan­ske ma­fi­je pre­ko Ja­dra­na tran­spor­to­va­na ka apu­lij­skoj oba­li, oda­kle su ci­ga­re­te do­spi­je­va­le na cr­na tr­ži­šta EU. Đu­ka­no­vić se obo­ga­tio i po­stao part­ner Za­pa­da u na­sto­ja­nji­ma da osla­bi srp­skog dik­ta­to­ra Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, iz kog raz­lo­ga ga, naj­vje­ro­vat­ni­je, šti­te EU i SAD. Kra­jem de­cem­bra 2015. on je po­stao la­u­re­at ne­po­želj­ne na­gra­de: ča­šćen je pr­vim mje­stom me­đu naj­ko­rum­pi­ra­ni­jim po­li­ti­ča­ri­ma Bal­ka­na.


Dr­ža­vljan­stvo za in­ve­sti­ci­je

Cr­na Go­ra od 2006, ka­da se odvo­ji­la od Sr­bi­je, po­ku­ša­va da raz­vi­je tu­ri­stič­ku bran­šu, a ve­li­ke in­ve­sti­to­re ma­me i cr­no­gor­skim pa­so­ši­ma. Ako stra­nac ulo­ži mi­li­on eura i za­po­sli mi­ni­mum 20 lju­di, kao na­gra­du do­bi­ja cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, a Sa­vi­ris je od 2011. no­si­lac cr­no­gor­skog pa­so­ša.
Ci­ti­zen­ship-by-In­vest­ment-Pro­gra­mo su pro­ble­ma­tič­ni bi­zni­sme­ni, kri­mi­nal­ci i ko­rum­pi­ra­ni po­li­ti­ča­ri iz ci­je­log svi­je­ta do­bi­li po­ziv­ni­cu da u Cr­noj Go­ri na­đu si­gur­no uto­či­šte. Ta­ko je npr. Tak­sim Ši­na­va­tra, biv­ši pre­mi­jer Taj­lan­da, u svo­joj ze­mlji osu­đen zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i ko­rup­ci­je, do­bio cr­no­gor­ski pa­soš, pa ga sto­ga Cr­na Go­ra ni­je iz­ru­či­la. Krat­ko po­sle do­bi­ja­nja dr­ža­vljan­stva, taj eks­pert za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je je iz­ja­vio: ,,Sad sam Cr­no­go­rac“ i obe­ćao in­ve­sti­ci­je u tu­ri­zam ko­je 620.000 gra­đa­na Cr­ne Go­re i da­lje če­ka­ju. Ši­na­va­tra sa­da ži­vi u za­liv­skom emi­ra­tu Du­ba­ji.